“Prvi mačići se bacaju u vodu” tako nekako kod nas ide narodna poslovica…Evo ga! Prvi blog. I ne želim da se baci u vodu samo zato što je prvi,želim da bude baš takav da vas bacim s noga i da jedva čekate kad će biti objavljen idući…

Idemo redom,ja sam mama jedne curice Laure i to je sasvim dovoljno o meni i formalnosti za početak,kroz ostale postove ćemo se dalje upoznavati.

Zašto blog? Kako? Zbog čega? Jesam li ja još jedna blogerica u moru svih?

Mama koja nema drugog posla pa će piskarati o već svemu napisanom?

Odgovor na sve ovo je jednostavan “želim svoj mali kutak svemira” , a sve napisano pronađe svoga čitatelja …zar ne?! Ono što će me učiniti ponosnom je da jednog dana osim vas čitatelj bude i moja curica.

A ja ne mislim samo pisati,ja ću s vama dijeliti iskustva,priče i ideje,te korisne savjete,upoznavati se s novim ljudima i njihovim stilovima života…zato se spremite na puuno toga,a između ostalog i po koji intervju i recenziju. 😉

Otkad sam dobila životnu ulogu mame u meni sve vrišti da naglas pričam o svome iskustvu.

Naravno da nisam prva koja je postala mama i da nije ništa neviđeno,ali želim tu titulu nakon 7 godina braka na svoj način podijeliti s vama( vidite kako se polako upoznajemo).

Zato je blog bio jedna od moje tri novogodišnje odluke…da,od onog danas-sutra prolongiralo se to sve do sada,ali je bitno da sam tu i da je ta odluka ispunjena.

Jednom od ostale dvije odluke ću nagraditi neku od vas;zato što drugo reći već pratite me,pišite i uživajte.

Ja sam vam nekako s godinama odustala od onih otrcanih novogodišnjih početaka “bit ću bolja”itd….donesite konkretne ciljeve,a sve ostalo dođe kao nagrada za uloženi trud.

P.S. Što se tiče stereotipa da blogaju oni koji nemaju drugog posla…e pa pored onog biti mama 24h ja imam još dva…a kako ih uskladit,hm….dobar materijal za neki od narednih postova. 😉

laura